Ovo mi je već drugi vikend u Kopenhagenu, i mislim da baš imam sreće kada je u pitanju vreme za ture po gradu. Tek sam juče imao priliku da pokisnem, iako sam ovde već nedelju dana. Beginner’s luck, I think… Jedna stvar koja je neobična ovde… Kao što pretpostavljam da znate, Kopenhagen je prilično ravan, zgrade su niske i poprilično liče jedna na drugu (što i jedan od razloga mog (ne)snalaženja). E sad, iako je tek dva popodne sunce je poprilično nisko na horizontu, toliko nisko da vam smeta dok se šetate gradom. Ma, u suštini sve je dobro dokle god ga ima…
Danas sam pazario postpaid broj, tako da me više nećete dobiti na starom 063 broju. Novi broj je:
+ 45 22 810 650
Za one koje zanima kako to ide ovde... Za pretplatu od 200 kruna (2000 dindži) dobijete 140 minuta razgovora i 5.000 besplatnih poruka. Cool fora ;). Provajder se zove Sonofon, vlasništvo Telenora. Uzeo sam broj bez telefona, inače Vukadine tvoj mobitel je ovde oko 1000 dindži uz ovaj paket... ;P Drago mi je što sam ovo završio jer ću moći da šaljem i primam poštu sa telefona, a ne da idem do Internet kafea i da se usput zagubim (don’t ask me anything ;)), ili na poslu da strepim da li mi neko bulji u monitor…
Danas sam odlučio da posetim muzej voštanih figura, Luis Tissot, ali na moje razočarenje muzej je zatvoren još od 1. septembra. A ja se baš spremio da se slikam sa Anđelijom Džoli, čitao sam da su uradili foru da možete da osetite otkucaje srca i toplotu modela, pa sam hteo to da i proverim, posebno to za srce… ;) Prošli vikend sam obišao Nacionalni muzej, sa kojim i nisam nešto preterano oduševljen, i muzej Verovali ili Ne (iliti Riplijev muzej). Znate ono na prvoj strani Politikinog Zabavnika, e zamislite da su uradili čitav muzej na temu toga... Evo i nekih slika:
Ovo je na samom ulazu. Robot sastavljen samo od ostataka sa automobilskog otpada. Verovali ili ne...
Abraham Linkoln napravljen samo od novčanica dolara koji više nisu u upotrebi. Koliko smo mi ovakvih mogli da napravimo devedesetih... ;)
A evo i malo slika Kopenhagena, kada je lepo vreme, što je inače retkost...
Tivoli centar.
H.C. Andersen. Lik koji je napisao Malu Sirenu.
Pogled iz MC-a na jedan od trgova Kopenhagena.
I još par sličica...
I naravno ja i moj cimer. Šalim se... To sam ja i najviši čovek na svetu, pored Muzeja Ginisovih rekorda... (Pozdrav za Stiva, znaće i zašto...).
Šta mi se deslio pre neko veče… Slušam radio, listam stanice… Kad ono pesma od Bjelog Dugmeta… Pomislim u sebi, garant nekakva obrada ili tako nešto, kad ono glas Alena Islamovića. Ostao sam zatečen. Listao sam sve stanice ne bih li našao neku na engleskom. Mrka kapa, ali sam našao jednu na srpskom! Zatim je išla Bebi Dol i Zvonko Bogdan, da ne poverujete. Ali to je bilo samo to jedno veče, više nisam mogao da je uhvatim… Jbg. Možda me je i savladala nostalgija ili tako nešto, pa mi se učinilo… ;)
Kad smo kod muzike... Gazda mi je lik. Kada je vikend, ustane malo kasnije i pusti disk Abba-e tako jako da mislim da se čuje i u susednoj zgradi... Kada sam došao prvi put sa posla, sa sve cvećem (sećate se), da mu obljasnim da mi treba vaza, a on meni: “Well, you shouldn’t have…”. Sve se mislim u sebi, nije za tebe matori, nisam još tako nisko pao...! ;) Gazda ima malo problema sa engleskim, pa znate kako je.
E sada ono što sam obećavao Matchu već duže vreme, a to su skenirane karikature koje sam radio u Gimnaziji! Evo ih po prvi put i javno. Nadam se da se niko neće uvrediti ovim činom, pošto već jednom jesu kada su ih prvi put videli... ;)
Čujemo se društvo!
