U Kopenhagenu oblačno, sa jakim vetrom

To sam mogao da čujem od pilota dok smo se približavali aerodromu u Kopenhagenu. Kako se ugasio signal za vezivanje pojaseva, tako je gomila krenula ka izlaznim vratima. Srbi, ne bi bili Srbi, a da čitavu frku oko pakovanja i spremanja za napuštanje aviona ne započnu pola sata ranije i naravno uz nezaobilazne komentare na račun avionskog osoblja.

Napuštam avion i panično tražim znak za “EXIT”.

Prolazim pasošku kontrolu po ko zna koji put, i na redu je da pokupim svoj prtljag (ako je uopšte stigao samnom). Ulazim u ogromnu prostoriju sa nekoliko pokretnih traka sa prtljagom. Tražim svoj broj leta, i pronalazim svoju traku. Oko trake zatičem gomilu vojnika sa danskim uniformama, i njihov nepodnošljivi zadah koji osećaju i ostali putnici iz aviona (što se dalo primetiti po grimasa na njihovim licima). Uzimam prtljag među poslednjima i krećem ka izlazu, gde me čeka tetka Daca koju nisam video oko petnaestak godina. Čudno je da se setiš rođaka samo onda kada ti zatrebaju ;).

Ulazimo na voz koji će nas baciti do centra, a usput me bombarduje informacijama od kojih više od pola nisam ni zapamtio. Aaaaa, valjda ću se snaći i sam, mislim se u sebi… Na ulasku u vagon, skrećemo levo. Obljašnjava mi da smo skrenuli desno, ne bismo mogli da pričamo, jer u metrou i vozovima postoje odeljci u kojima je svaki razgovor i puštanje zvukova zabranjen!?.

U Kopenhagenu transportni sistem je malo komplikovan, ne on sam po sebi, već njegov sistem plaćanja. Postoje tri vida javnog prevoza: autobusi, S-voz i metro. Uglavnom pokrivaju dobro skoro sve delove grada. Sistem naplate je malo čudan. Postoji više načina kako da platite vašu vožnju. Postoje tzv. “karte u jednom pravcu“ (koje se btw. ne isplate), “Card tickets“ vam omogućavaju više vožnji ali u ograničenom vremenskom intervalu (recimo, sat ili dva), nedeljne i mesečne karte. Poređenja radi sa cenama našeg GSP-a, mene je “Card ticket” prvi dan za posao koštao oko 160 danskih kruna, što je oko 1600 dinara, naravno da odem i da se vratim! Sledeći dan sam izvadio mesečnu povlasticu koja je stajala oko 800 danskih kruna, znači oko 8000 dinara. Ali šta je tu štos... Mesečna povlastica ne važi za sve zone Kopenhagena kojih inače ima više. Tako da ja sa ovom mojom povlasticom mogu da idem samo besplatno do posla i natrag :(.

Zbog ovoga nije ni čudo što većina ljudi ovde koristi bicikl kao vid prevoza. Znači, ja nisam mogao da verujem, bukvalno svi... Sve ulice imaju i biciklističke staze u oba smera, tako da je vožnja koliko toliko bezbedna. U saobraćaju nema gužve jer ima malo automobila. U javnom prevozu ćete uvek naći mesto da sednete.

Silazimo sa voza na stanici Nøreport (nešto kao naš Zelenjak) gde bi trebalo da me sačeka neko iz danske IAESTE. Nalazimo se Majom, studentkinja iz Poljske na Danskom Tehničkom Univerzizetu (DTU).

Mala digresija... Samo za Stiva, Maja nije neka riba, jer znam da bi ti to prvo palo na pamet.

Mada ako hoćeš mogu da prosledim kontakt... ;)

Dobijam brdo propagadnog materijala, između ostalog i mapu Kopenhagena od koje se neću odvajati sledećih dana.

Odvodi nas do stana u kome bih trebalo da budem smešten. Na samom ulasku u stan očekuje me prijatno iznenađenje kome se nisam nadao... Na vratima stana ispod gazdinog imena stoji i moje ime i prezime! Nisam mogao da verujem!

Tako da ako neko hoće da mi piše tradicionalnim metodama evo adrese:

Bogdan Djukic
Gothersgade, 137, 2.th.
1123 Koebenhavn K

Naravno tu nije i kraj iznenađenjima. Stan izgleda fantastično. Evo nekih slika iz moje sobe.

A tu je i pogled na botaničku baštu, o kome sam već nekima i pričao... ;)

To veče skoro da oka nisam sklopio. Činilo mi se kao da se sve ovo dešava nekom drugom, a ne meni. Nekako sam stalno u sebi imao osećaj trećeg lica.

Ujutru me je pokupio drugi volonter IAESTE i sa njim sam otišao prvi dan na posao.

Evo nekih slika Microsoft Development Centra Copenhagen (MDCC):

Slika 1
Slika 2
Slika 3

Slike su malo veće, jer su sa zvaničnog sajta.

I kraći video:

Film

Za one sa boljom konekcijom...

Šta reći, ja sam ostao bez teksta... Celo zdanje je pod zaštitom države. U okviru kampusa se nalazi i jezero i veća površina koje je pošumljena, odmah do terena za basket i odbojku. Da još nešto interesantno. Microsoft nije vlasnik zgrade, već je iznajmljuje...

Unutrašnjost zgrade je posebna priča. Ulazak je moguć samo korišćenjem RFID kartice. Na recepciji me je sačekao budući šef (Jan Hjort Henriksen), koji me je otpratio do kancelarije. Usput pokušavam da zapamtim kako da se vratim do izlaza ali se gubim već na prvom skretanju, prosto toliko informacija i toliko novog odjednom, potpuno se osećate dezorjentisano...

Upoznajem se sa budućim kolegama sa kojima ću raditi. Jedan od njih je Turčin Erdinch Akbasli, sa kojim sam pričao preko telefona kada sam imao prvi intervju. Druga koleginica je, nećete verovati, Biljana, iz lepe nam i drage nam Crne nam Gore... ;).

Opet mala digresija za Stiva... I ovaj kontakt ću da prepustim tebi... ;)

Treći kolega, Steven iz Švajcarske. Generalno, super društvo!

E sad detalj koji je mene oduševio, i koji me je pripremio za sledeća neočekivana iskustva...

Cveće na stolu... Ladno sam dobio ruže za svoj prvi dan na poslu... ;) Toliko o odnosu prema zaposlenima.

Da li sam spomenuo da mi sto ima hidrauliku, tako da možete da ga dižete i spuštate na dugme. Ako vam dosadi da radite sedeći, promenite položaj u stojeći!

E sad za one koji su u IT poslu:

Po meni mnogo jaka stvar. Dobio sam nalog na njihovom CorpNet-u. Što znači da imam pristup svim mogućim resursima koje Microsoft nudi. Verujte spisak nije mali. Počevši od besplatne literature, softvera, IT podrške, itd. Kao FT (Full Time Employee) imate mogućnost da koristite usluge MSMarketa koji predstavlja portal za kupovinu softvera i hardvera na račun firme u iznosu do 5000 kruna (oko 50.000 dinara). Za veće iznose treba vam dozvola vašeg menadžera. I još mnogo toga... Da možda interesantna stvar... Sa ovog naloga moguće je poslati mail direktno Gejtsu, a da vam ga ne presretne mail filter, koji odbija na stotine hiljada spamova upućene na Gazdin mail dnevno ;).

Zatim smo otišli svi zajedno na doručak koji imate u kafeu firme. Klopa je kao što sam i očekivao odlična. Ručak je u kantini firme, i stvarno ima za svakoga ponešto. Imali su čak na umu i to da u frimi ima 40 nacionalnosti, pa su tako i oformili meni. Takođe, ako ste na nekoj specijalnoj dijeti, moguće je da se dogovrite sa kuvarom oko posebnog obroka samo za vas! Kažev vam, luda kuća…!

U ponedeljak sam imao NEO (New Employee Opportunities) sastanak. Na ovom sastanku se upoznajete sa politikom i pravilima firme, pogodnosti koje dobijate kao zaposleni, itd. Takođe upoznajete i zaposlene koji su tek počeli da rade kao i vi. E sad, zamislite situaciju… Levo i desno od mene Norvežanin i Brazilac. Preko puta mene, za stolom, Afganistanac i Rus. Na dnu stola su likovi iz Italije, Francuske, i Ukrajne, a cura koja drži trenutno predavanje, iz Australije… Ja sam ostao bez teksta… Prosto osetite da se svet smanjuje… ;)

U firmi ne postoji fiksno radno vreme, mada se očekuje od vas da dođete na posao negde između 8 do 10 ujutru. Ako zanoćite, možete sami da uđete u kuhinju kantine, i spremite nešto sebi iz zamrzivača. Išli su dosta na to da se osećate kao kod kuće. Niko vam neće praviti problem da napravite pauzu kada vi hoćete, a to vreme iskoristite kako vama odgovara: za klopu, šetnju po prirodi, masažu, šišanje (da..., u firmi imate svog frizera, verovali ili ne).

Cetvrtkom je Dan Torti, a petkom Dan piva. Ja sam zakačio prvi radni dan da mi bude petak, a baš tada je bila promocija Tuborg Christmas Brew-a sa sve Dedamrazicama... ;)

Digresija za Stiva… E sad već ne bih manisao... ;)

Naravno tu je nezaobilazi stoni fudbal i stoni tenis.

Toliko utisaka i novih iskustava da bih mogao i još da piskaram, ali ostavimo nešto i za sledeći post.

Pozdrav iz Kopenhagena!!!