Srbija, Beograd, Ivanjica... Zakon!
Tačno je 20.13h. Došao sam sa posla pre nekih pet minuta, i glava me razbija... Izašao sam iz sobe pre skoro dvanaest sati, ne mogu da verujem. Čini mi se da sam odradio dva srpska radna vremena i jedno pet crnogorskih ;). Nekako vreme proleti a i ne osetiš. Radiš… Onda napraviš break. Nešto klopaš, odigraš neku partiju stoni-fudala ili neku igricu na X-Boxu. Posle ponovo radiš, a napolju je naveliko pao mrak… Jbg.
Mislim da se polako privikavam na firmu, atmosferu, ljude, prekovremeni rad. U suštini, u vašem je interesu da što pre uđete u posao, tako da je činjenica da napuštate firmu zajedno sa čistačicama (ili kako oni to zovu Building Crew), jedna neminovnost. “Training you must have!”, što bi rekao Master Yoda iz Star Wars-a.
Svo ono ushićenje oko novog okruženja, grada, posla, polako jenjava, jer je sve to postalo svakodnevnica. Ostaje mi samo vikend kada mogu da iskoristim slobodno vreme za obilazak grada, što sam i uradio sad za ovaj koji je prošao. Obišao sam nešto nalik našem Kališu, samo bez kemena i blokova, već od nasute zemlje u obliku jedne zatvorene krivolinijske konture (Citadela). U centru se nalaze vojne barake sa još nekim pomoćnim objektima. Evo i nekih slika.
Uživajte...
A ono što je meni posebno interesantno je ovaj park i jezero koji su u blizini mog stana:
Usput sam obišao i Muzej Statua, koji se nalazi u nekom skladištu u luci na tri sprata. E sad, ono što je meni čudno je to da kada pogledate u plafon vidite samo stare debele grede i brodski pod. Kako ova konstrukcija drži svo ono “kamenje” meni nije jasno... Dejvidova replika i ja ;)
A ovo je samo za Stiva, jer znam koliko se ložiš na ove stvari. Statue su u prirodnoj veličini, samo da znaš šta propuštaš.
Mogu vam reći da jedva čekam petak popodne. Naravno zbog početka vikenda, ali i što bi trebalo da odigram revanš sa Hindusom koji me je razbio prošle sedmice u stonom-tenisu. Vukadine našao sam tebi ravnog. Možda me i nauči nekim drevnim indijskim veštinama samokontrole i jedinstva između reketa i teniske loptice (ako je moguće samo bez tačke posred čela). Vukadine, videćeš kada mi proradi moja tantra ili mantra, ili šta već... ;)
Skoro sam dobio mail od Dane (ne brini Vukadine, nije od tvoje, mada nikad se ne zna :)), pa je spomenula nostalgiju, i kako se to osećanje javlja kod “gastarbajtera” malo kasnije. E pa kod mene nije baš tako i to osećanje me drma već od momenta kada sam se raspakovao i razmišljao gde da stavim najveću torbu jer mi neće trebati sledećih godinu dana. A ona Milanova (Neverne Bebe) “Uvek je slađe, baš sve, onog čega nema...”, je naravno gorka istina.
A kako mi je bilo prvo jutro... Mislim da je ovo dovoljno:
“Tako teško je, kad’ jednog jutra budiš se.
Ostavljen od svih, a dan divan je...“ - JU Grupa.
No, nećemo više negativne misli (Dano šalji malo mejlove veselije sadržine ;), daj neki trač, ili tako nešto). Think positive, think positive, think positive...
Spomenla si u mailu i izbore koji su se skoro završili. Da vidiš Dano šta je kultura... Neće da lepe plakate po kontejnerima, izlozima, i tako to... Nego mali Danac uzme kartonče, pa na to kartonče lepi plakat, pa ga besi o banderu ;) Nećeš videti ni na jednom mestu odstupanje od ovog pravila, bez obzira koja je politička opcija u pitanju. Draloni, eto ti ideje kako da se razlikuješ od ostalih kada se budeš kandidovao za lokalne izbore...
Pre neki dan sam upoznao cimera preko puta moje sobe. Najzad, posle nedelju dana mimoilaženja. Tobias je iz Švicarske, ovde je na studijama fotografije. Ok lik, malo mlađi, živi ovde već skoro tri godine. Tobs je postao moj najbolji drug jer sam saznao da ima 2Mb/s konekciju u svojoj sobi, tako da treba da što pre kupim ruter kako bih konačno imao Net. Eto, uskoro se vraćam u cyber svet na velika vrata...
Evo za kraj jedan mail koji već duže kruži po firmi:
Hi,
I am an Albanian virus but because of poor technology in my
country, I am not able to do anything with your computer. Please be
so kind to delete one of your files and then forward me to other
users.
Regards,
The Albanian Virus
;P
